Kako toksična pozitivnost na društvenim mrežama utiče na emocionalnu NEZRELOST

Možemo da se osećamo zaglavljeno i zbunjeno kada se nađemo na životnoj raskrsnici. U poslu, ljubavi ili zdravlju. Ne znamo šta želimo i ne možemo da se odlučimo. Bilo da smo u 20tim, 30tim pa i 40tim, okrećemo se društvenim mrežama. Po rešenje ili za utehu. Influenseri i gurui svojim sadržajem uglavnom promovišu pozitivno razmišljanje, visoku vibraciju i lagodne živote. 

 

Ali ako je pozitivnost rešenje za srećan i ispunjen život, kako to da imamo toliko ljudi koji su anksiozni, besni, depresivni i konstantno pod stresom?

Kako pozitivnost može da bude toksična?

Emocionalni vampiri su toksični zbog svoje negativnosti. Ljudi će im iz najbolje namere govoriti – misli pozitivno, bolje ćeš se osećati ako se nasmeješ, budi zahvalan. Pozitivan pogled na život zaista ima moć. Ako znaš za zakon privlačenja i kvantnu fiziku, sigurno se pitaš kako to da pozitivnost može da bude toksična?

 

Ono što razlikuje zdravu pozitivnost od toksične su posledice. Potrebno je da prvo prepoznamo toksičnu pozitivnost na društvenim mrežama, a u sledećem pasusu videćemo koje su to posledice.

Toksična pozitivnost na društvenim mrežama

”Smile. Be Happy.” Pritisak da budemo srećni i zahvalni u trenutku otkaza, nesreće ili raskida može da naruši naše mentalno zdravlje. Ovakav sadržaj na društvenim mrežama i osobe koje nam daju takav savet, rade to iz najbolje namere. U takvim trenucima, savet iz najbolje namere ne znači najbolji savet.

 

”Sve se dešava za moje najveće dobro.” Ova rečenica može da pruži instant zadovoljstvo. Ali činjenica je da niko ne zna šta će sutra biti i da život nije uvek fer. Da li je to instant zadovoljstvo realno ili naivno?

 

”Good vibes. Good life.” Influenseri editovanjem, izbacivanjem loših, negativnih i realnih strana života maskiraju realnost. Stvara se iluzija savršenih porodica, srećnih brakova i luksuznih putovanja okretanjem reflektora samo na najblistavije trenutke. 

Koje posledice toksična pozitivnost ima na emocionalnu (ne)zrelost

Naravno da nećemo kukati i jadikovati na društvenim mrežama. I naravno da ne želimo sa svima da delimo svoj bol i probleme. Ali toksična pozitivnost podsvesno utiče na našu emocionalnu nezrelost ako nismo svesni njenog uticaja.

 

Potiskivanje emocija je posledica pritiska da uvek budemo srećni. Emocionalna tenzija ostaje u telu, negativne emocije se ne procesuiraju zdravo nego se maskiraju pozitivnim. Bes i tuga onda iskaču kada se najmanje nadamo, a moguće su i velike promene u raspoloženju.

 

Izbegavanje pravog problema. Jeste da se neki problemi mogu rešiti menjanjem fokusa na pozitivne strane, ali ne mogu svi. Kada živiš sa narcisoidnom osobom, tvoja zahvalnost za njeno zdravlje je neće promeniti. Kada si nesrećna i depresivna, momak ti neće doneti sreću. Kada imaš problem sa trošenjem novca, visoka vibracija ti neće doneti povišicu.

 

Postavljanje nerealnih očekivanja od sebe i života. Skrolovanje i gledanje editovanog sadržaja na društvenim mrežama podsvesno stvara iluziju lakoće i maskira realnost života.  S jedne strane upadamo u kavez poređenja i želimo ono što drugi imaju. Sa druge strane, kada vidimo da je neko naših godina otišao u Egipat, pokrenuo svoj biznis i osnovao porodicu, osećamo se nedovoljno dobro i nesigurno.

 

Tuđe želje i nerealna očekivanja su ono što nas čini nervoznim i depresivnim kada se novogodišnje lampice ugase i prestane vatromet.

 

Pozitivnost je dobra, ali kada je realna.

 

Postoje dani kada treba da budeš zahvalna.

Postoje dani kada treba da budeš realna.

 

Želećemo ono što drugi imaju ako ne poznajemo sebe. 

 

Svest o sebi, poznavanje sebe i postavljanje ciljeva u skladu sa sobom, ogledalo su zrelosti osobe. 

 

Za emocionalnu zrelost je potrebno

da čuješ i razumeš sebe.

 

Ne da budeš pozitivna.

Da budeš realna.

 

Pričaj otvoreno sa osobom kojoj veruješ. Majkom, sestrom ili drugaricom.

 

Ako nemaš osobu koja može da ti se posveti, potraži stručnog psihoterapeuta

ili coach-a koji ti odgovra. 

 

Čuj sebe, razumi sebe i postavi

realne ciljeve za 2024.

 

 

 

Reference:
1. Lomas, T. (2016). The Positive Power of Negative Emotions. Public Library of Science ONE, 11(11), e0166321.
2. Frawley, T., & McHugh, L. (2019). When ‘Good Vibes Only’ isn’t good: The sociocultural and psychological implications of toxic positivity on social media. Social Inquiry into Well-Being, 5(1), 34-44.
3. Goodman, W. (2020).  Toxic Positivity: Keeping It Real in a World Obsessed with Being Happy

Želiš da znaš više o emocionalnoj inteligenciji?
Ostavi svoj email i dobićeš obaveštenje kada izađe novi blog. Teme su emocije, muškarci i novac.